{"id":162,"date":"2014-03-04T10:02:45","date_gmt":"2014-03-04T10:02:45","guid":{"rendered":"http:\/\/www.podgradina.net\/new\/?p=162"},"modified":"2014-09-15T14:22:16","modified_gmt":"2014-09-15T12:22:16","slug":"obicaji-kako-se-nekad-prela-vuna","status":"publish","type":"post","link":"http:\/\/www.podgradina.net\/new\/obicaji-kako-se-nekad-prela-vuna\/","title":{"rendered":"OBI\u010cAJI: Kako se nekad “prela” vuna"},"content":{"rendered":"

Vuna zbog svoje kvalitete i prirodnih toplinskih svojstava slu\u017eila je \u010dovjeku u najprimitivnije doba njegovog postojanja. Postupnim razvojem, \u010dovjek i prirodna dobra koja su ga okru\u017eivala po\u010dinje suvremenije upotrebljavati i koristiti za svoje svrhe. \u017divotinjsku ko\u017eu i dlaku s ko\u017ee pomalo po\u010dinje prera\u0111ivati i podmirivati potrebe svoje obitelji i zajednice u kojoj \u017eive. Industrija tekstilnih i vunenih proizvoda do nedavno u na\u0161im je krajevima bila potpuno nerazvijena, a oni artikli od vune koji bi se i pojavili na na\u0161em tr\u017ei\u0161tu \u010dovjeku te\u017eaku bili su nepristupa\u010dni zbog svoje visoke cijene.<\/p>\n

Zato se po na\u0161im selima, pa i u unutra\u0161njosti, uzgajala stoka, ovce, a u brdskim krajevima koze. U ranije doba prije nekoliko stolje\u0107a \u017eenski i mu\u0161ki odjevni predmeti bili su isklju\u010divo od vune i ne\u0161to ukra\u0161eni svilom. Zato se uzgajanju ovaca poklanjala velika pozornost. Bilo je obitelji koji su pored ostale stoke imali i po nekoliko stotina ovaca. U kasnu jesen, zimu i rano prolje\u0107e ovce bi hranili i tjerali na ispa\u0161u po svojim ogradama i pa\u0161njacima. Dr\u017eanje ovaca je bilo jako unosan i koristan posao. Od ovaca se dobiva meso, vuna, i ko\u017ea. Meso slu\u017ei za prehranu, vuna za odje\u0107u, a ko\u017ea za obu\u0107u.<\/p>\n

\"\"
\n(Na slici Badrov An\u0111a – Lija<\/strong>, jedna od rijetkih \u017eena koja i danas prede vunu)<\/p>\n

Na\u0161i preci ovaj posao su obavljali na vrlo primitivan na\u010din. Vunu od koze narod je nazivao kostret. Kozja vuna je slabije kvalitete od ov\u010dje. Skidanje vune sa ovaca naziva se \u0161i\u0161anje ili str\u017eenje ovaca. Ovce se \u0161i\u0161aju uglavnom jedanput godi\u0161nje, i to ljeti. Janjci se odnosno \u0161ilje\u017e (naziv za odraslo janje) \u0161i\u0161aju u jesen, kad se vrati iz planine s ispa\u0161e. Postojale su posebne makazice kojima su se \u0161i\u0161ale ovce. Ostri\u017eenu vunu je trebalo najprije oprati. Naj\u010de\u0161\u0107e na obli\u017enje rijeke, jer nisu imali dovoljno vode za ispiranje vune. Opranu vunu trebalo je dobro osu\u0161iti i razvrstati po kvaliteti, jer sva vuna nije iste kvalitete. Kvaliteta vune ovisi od koje je vrste ovaca, pa \u010dak i s kojeg je predjela ov\u010djeg tijela. Nije ista kvaliteta vune s ovce zvane meri-no ili s dalmatinske ovce. 0 kvaliteti vune ovisi za koju vrstu odje\u0107e \u0107e se ta vuna upotrijebiti. Kod obrade, vuna se najprije ra\u0161\u010dupa, onda se izgrebe (grubo ravnanje) tkz. grebenama, potom se izgarga\u0161a (fino ravnanje) na kraju slo\u017ei se u kudilju. Tada je pripremljena za predenje. Svrha greberanja i garga\u0161enja je da se vuna \u0161to bolje istan\u010da i izgladi radi lak\u0161eg prela.<\/p>\n

Grebene<\/strong> su ve\u0107a \u010dvr\u0161\u0107a \u010detka s dugim (oko 10 cm) \u017eeljeznim zupcima strong<\/p>\n

Garga\u0161e<\/strong> su naprave na\u010dinjene na kvadratastoj dasci (veli\u010dine oko 30x30cm) na kojoj su s jedne strane pri\u010dvr\u0161\u0107ene smotane \u017eeljezne kuglice, a druga strana je prazna.
\nNa jednoj strani garga\u0161a kao i grebena nalaze ru\u010dke. U funkciji su samo u paru svaka posebno nema nikakav zna\u010daj. Kod rada s garga\u0161ama postupak je isti kao i kod grebena. Da bi se vuna mogla presti potrebno je imati kudilju (preslicu), vunu i vreteno.<\/p>\n

Kudilja<\/strong> se pravila od drveta kod nas se pravi naj\u010de\u0161\u0107e od borovih grana zato, jer borove grane pri vrhu imaju nekoliko malih izraslih ogranaka u krug na jednom mjestu. Kad se kudilja napravi te gran\u010dice slu\u017ee da se na njih mo\u017ee postaviti smotak, ili kako bi to doma\u0107e \u017eene nazivale kudilja vune a ujedno gran\u010dice podkresane slu\u017ee da smotak vune ne bi klizao prema dolje kad se prede. Veli\u010dina i debljina kudilje je razli\u010dita, ovisi o potrebi \u017eene koja na njoj prede, a njena je veli\u010dina do 1 metar.<\/p>\n

Kad se prede kudilja se zadjene za pas (struk) prega\u010de (traverce) lijevom rukom se \u010dupa vuna, a desnom se okre\u0107e vreteno i tako se dobiva konac, predivo, predivo se omotaje oko vretena sve dok se ne oprede cijela kudilja vune. Ovaj konac zvali su prteni konac. U na\u0161em kraju prele su isklju\u010divo \u017eene. U nekim krajevima na\u0161e zemlje kudilje za prelo su izra\u0111ivali posebni seoski majstori, \u010dak bi se drvo rezbarilo, a prodavale bi se na pazarima i mjesnim dernecima. Dobiveno predivo od vune nije jo\u0161 bilo gotovo za pletivo, njega je trebalo premotati u klupka da bi se mogla vr\u0161iti daljnja obrada. Kad se pre\u0111a premota u klupko to je tek prva faza u postupku prela vune. Nakon toga slijedi druga faza koja se naziva pripredanje. Kad se vuna oprede dobiju se dosta tanke niti, i takova se ne mo\u017ee upotrebljavati za pletivo. Potrebno je obaviti pripredanje. Postupak pripredanja sastoji se u slijede\u0107em: za ovu obradu vune trebalo je imati pribor koji se nazivao pripredalo (neki ovu alatku nazivaju jo\u0161 prepredalo). Pripredalo se pravilo obi\u010dno od suhog drveta. Alatka je velika oko 40 cm, okruglog je oblika na sredini je promjera do 3 cm, a prema krajevima se su\u017eava, da bi na krajevima promjer iznosio jedva 1 cm.<\/p>\n

Centimetar od krajeva pripredalo je malo zasje\u010deno i zadebljano da pre\u0111a ne bi mogla spasti dok se primotava (pre-motava). Pripredanje se odvijalo na slijede\u0107i na\u010din: osoba koja pripreda stavila bi 2 – 3 (kluka) pre\u0111e u jednu posudu da joj pre\u0111a ne bje\u017ei dok obavlja posao, potom po jednu nit od svakog klupka zave\u017ee za pripredalo i sve te niti spoji u jednu deblju nit, zatim uzme pripredalo u desnu ruku, (ako nije ljevoruka) i okre\u0107e pripredalo u ruci, kad dobro splete te niti u jednu nit primota, oko sredine prepredala i tako se radnja obavlja dok svu pre\u0111u od pojedina\u010dnih klupaka ne primota u jednu deblju nit. Kakva \u0107e novodobivena nit biti, ovisi o tome koliko se pojedina\u010dnih niti premotalo u jednu cjelinu i \u0161to \u0107e se ovim koncem plesti, klji\u010dati ili tkati. Pripredena pre\u0111a prije upotrebe za daljnju obradu ponovo se primotaje u novo klupko, da bi se s njom moglo lak\u0161e rukovati. Takvo dobiveno predivo primotano u klupko prije pletenja potrebno je razmo-tati na kan\u010dila u macete. Primotavanje pre\u0111e u macete vr\u0161eno je s pomo\u0107u alatke zvane ra\u0161ak.<\/p>\n

Predivo se obvezatno primotavalo u kan\u010dila kad ga je trebalo tangati (bojadisati). Ra\u0161ak se pravio od drvenih letava (jelovih ili od nekog drugog \u010dvr\u0161\u0107eg drveta). Ustvari postoje tri letve od koje se sastojao ra\u0161ak. Glavna letva du\u017eine je do 80 cm, a \u0161irine oko 6 cm. Sa svake strane te glavne letve pri\u010dvr\u0161\u0107ena je po jedna letva po sredini, tako da postoje dva kraka na svakoj strani, te se na taj na\u010din mo\u017ee s obje strane premotavati pre\u0111a i na taj na\u010din dobivaju se macete, koje su nazivali kan\u010dila pre\u0111e. Ponekad je pre\u0111u trebalo obojati. Pre\u0111a se bojala u kan\u010dilima. Poslije bojanja pre\u0111a bi se ponovo premotavala u klupka. Da bi se od dobivene pre\u0111e moglo plesti, bile su potrebne igle i kanila. Igle su mogle biti raznih dimenzija, ovisno o tome, \u0161to se i kako trebalo plesti. Igle za pletenje su se pravile od \u017eice, dok danas postoje igle od plastike. Pored igala za pletenje potrebno je bilo imati jo\u0161 jednu malu spravu, koja se nazivala kanilo. Kanilo se pravilo od suhog, tvrdog drveta. Kanilo se sastojalo od dva dijela. Gornji je bio \u0161iri, \u010desto i izrezbaren. Na gornjem \u0161irem dijelu bilo je probu\u0161eno, da se u njega mo\u017ee zadjenuti igla kojom se plete. Donji dio kanila bilo je tanji oblog oblika i taj donji dio bi se stavljao (zadjenjivao) za pas. U na\u0161em kraju pletenjem su se bavile isklju\u010divo \u017eenske osobe. Pri pletenju ve\u0107im iglama nije se upotrebljavalo kanilo. Pored obi\u010dnog pletenja postojao je jo\u0161 jedan poseban oblik pletenja, tzv. i klji\u010danje.<\/p>\n

Kod kli\u010danja igle su bile zaobljene i na vrhu su imale jednu malu kukicu, i Igle se nisu stavljale u kanilo ve\u0107 su se dr\u017eale u rukama i s njima se tako plelo. U nekim krajevima na\u0161e zemlje taj vid pletenja se naziva jo\u0161 i kuki\u010danje. Stan (krosna) je sprava na kojoj su se od vune, svile ili pamuka tkali razni predmeti koji su slu\u017eili u doma\u0107instvu. Svaka obitelj nije imala stan. Stan su imale samo imu\u0107nije obitelji, od \u010dega su imale veliku materijalnu korist. \u010cak se gledalo i to kad se neka djevojka udavala, ima li mo\u017eda u ku\u0107i stan koji \u0107e donjeti u dotu. Tkati na stanu nije mogla svaka \u017eenska osoba, za obavljanje tog posla trebale su biti izu\u010dene osobe, a i sam postupak tkanja nije ba\u0161 jednostavan, ali su taj posao na\u0161e prabake i bake dobro izu\u010dile i stru\u010dno obavljale. Ranije su se u Ivanbegovini pored krupne stoke gojile ovce i koze, \u017eene su prele, plele i tkale.<\/p>\n

Danas su svi ovi zanati gotovo i\u0161\u010dezli, tu i tamo mo\u017eda se na\u0111e jo\u0161 poneka \u017eena da ne\u0161to oplete, ali ne od svoje doma\u0107e vune, ve\u0107 od industrijski obra\u0111ene pre\u0111e. Eto, s vremenom se mijenjaju ljudi i obi\u010daji, pa se mijenja lice i nali\u010dje sela i narodnih obi\u010daja.<\/p>\n

narodni.net\/podgradina.net<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Vuna zbog svoje kvalitete i prirodnih toplinskih svojstava slu\u017eila je \u010dovjeku u najprimitivnije doba njegovog postojanja. Postupnim razvojem, \u010dovjek i prirodna dobra koja su ga okru\u017eivala po\u010dinje suvremenije upotrebljavati i koristiti za svoje svrhe. \u017divotinjsku ko\u017eu i dlaku s ko\u017ee … pro\u010ditajte vi\u0161e<\/a><\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"om_disable_all_campaigns":false,"kt_blocks_editor_width":"","_monsterinsights_skip_tracking":false,"_monsterinsights_sitenote_active":false,"_monsterinsights_sitenote_note":"","_monsterinsights_sitenote_category":0,"footnotes":""},"categories":[8,3],"tags":[38,37,35,295,36,34],"class_list":["post-162","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-obicaji","category-vijesti","tag-gargase","tag-grebene","tag-kudilja","tag-obicaji","tag-prela","tag-vuna"],"aioseo_notices":[],"aioseo_head":"\n\t\t\n\t\n\t\n\t\n\t\n\t\n\t\n\t\t\n\t\t\n\t\t\n\t\t\n\t\t\n\t\t\n\t\t\n\t\t\n\t\t\n\t\t\n\t\t\n\t\t\n\t\t\n\t\t\n\t\t\n\t\t\n\t\t\n\t\t