Pjesme pokojnog Tome Bulića (Žiko)
Za one koji ne znaju: pokojni Tomo Bulić-Žiko je svojim pjesmama u kojima je uglavnom opisivao istinite događaje koji su se dogodili u selu na jedan poseban način uveseljavao slušateljeo. Gotovo u trenutku Žiko je bio spreman o svatkome smisliti pjesmicu koja bi nasmijala sve prisutne. Jedna od njih je ispod.
O TRBINIM PUSTOLOVINAMA (06.02.1983)
KAD JE TRBA NJEGA RAZUMIO, SVJOJ ŽENI ANI GOVORIJO.
AJMO ANE SAD DO JUGOSLAVIJE, TAMO ĆE MO NAPRAVITI SLAVLJE.
JA NE ŽALIM MARAKA NI FUNTA, I KRENUŠE ODMAH IZ FRANKFURTA.
KAD SU DOŠLI DO LIVNA GRADA, GADNO VRIME SNIJEG BIJELI OPET PADA.
KAD SE TRBA MALO ODMORIO, SVOJOJ ŽENI BIŠE GOVORIO.
DI BI NAŠO DOBROG JUNAKA, DA DOTRAMO NEVISTU I ZLTKA.
TU JE NJEMU PRISKOČILA SRIĆA, NAĐE ŠURU MILANA SOLIĆA.
ZET I ŠURA TU SE NAREDIŠE, I S AUTOM ZAJEDNO KRENUŠE.
KAD SU DOŠLI DO LIVNA GRADA, BIJELI SNIJEG NEPRESTANO PADA.
KAD SU DOŠLI NA BOROVU GLAVU, TRBA VELI NISMO MI U PRAVU.
OPET TRBA ODE DO MILANA, IDU PUTEM DO ZAGORIČANA.
BEZ PROBLEMA, BRATE UDESA, PRAVO PANU DO GRADA KUPRESA.
DOBRA KOLA DVI DELIE VUKU, OD KUPRESA I ZA BANJA LUKU.
A ODATLE ZA KOJU MINUTU, TRBA VOZI PO AUTO-PUTU.
SNIJEG PADA NIGDJE VEDRA NEBA, ZDRAVO TRBA STIŽE DO ZAGREBA.
OD ZAGREBA PA DO SKOPLJA GRADA, PRAVO IDU PREKO BEOGRADA.
KAD SU STIGLI ZDRAVO I VESELO, NE MOGU SE NAMIRITI NA SELO.
NIT NA SELO, NITI NA BROJ KUĆE, I AKO JE BILO TO SVANUĆE.
A I NJIMA SRIĆA NIJE LOŠA, SUSRETE IH MOMAK KNJIGONOŠA.
KNJIGNOŠA AKO JE MOGUĆE, POKAŽI MI BROJ NJIHOVE KUĆE.
TU SE ONI LIPO OPREMIŠE, I ZA BOSNU ZAJEDNO KRENUŠE.
A ZA VOLAN TU JE ZLATKO SIO, SVE DO KUĆE AUTO VOZIO.
SVI STIGOŠE ZDRAVO I VESELO, BAŠ U NAŠE PODGRADINU SELO.
OD VESELJA I VELIKE STRASTI, TRBA CILU PODGRADINU ČASTI.
I U KUĆU POKOJNOGA ĆAĆE, TRBA PRAVI MISTO ZA BILAĆE.
KRATKE PJESMICE
Trči Mito brže i od zeca a za sobom vuče Jankeca.
Na Kantridi nista se ne vidi, nestala je struja na golu je Žguja. (Mito)
Anterezu budi na oprezu, slušaj Zize na Ozrni se kliže.
U Franćeka bujna mašta stalno viče pa da jašta.
Ostale pjesmice
PJESMA MOME SELU
Prestat ne mogu na tebe da mislim
Oj “PODGRADINO” selo moje malo, malo ali srcu drago
Daljina me ova od tebe dijeli,
Golema daljina, a u dusi mojoj vlada praznina
Rastanak s tobom svake godine sve teze mi pada
Al u mojoj dusi nikad ne umire nada
Da cu opet tebi doci
Iako mojih 6 tjedana godisnjeg uz tebe brzo ce proci
Nadam se da ce i ova godina brzo proletit
A ja cu tebi selo moje malo opet doletit
(obratite pažnju na početna slova)
Poslao: Pere Vukadin (Vujo)
PONOS SELA
U mom selu ima jedan izvor
kraj njega sam volio ja biti i iz njega vodu piti.
Kraj njega smo cesto sastajat se znali
i buducnost svoju kraj njega smo tkali.
Ali zivot u selu za sve tezak je bio
pa nas je od naseg izvora rastavio.
Taj je izvor dika naseg sela s njim se dici “PODGRADINA”cijela.
Oj “OZRNO” tvoje dicno ime svi ga u srcu nose i ponose se s njime.
Poslao: Pere Vukadin (Vujo)